Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Stavljanje robe u slobodan promet". Rad ima 35 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

ДИПЛОМСКИ РАД

Београд

2008

Одсек: Порези и царине

Смер: Царине

ДИПЛОМСКИ РАД

СТАВЉАЊЕ РОБЕ У СЛОБОДАН ПРОМЕТ

Комисија:

1. , председник

(потпис)

2. , ментор

(потпис)

3. , члан

(потпис)

Оцена: _______________________________      Број досијеа: 2Е1/224/05

Садржај:

I Уводне напомене:

Историјат царинске службе

Цариински поступци

Посебни царински поступци

Транзит

Царинско складиштење

Активно оплемењивање

Прерада под царинском контролом

Привремени увоз

Пасивно оплемењивање

Извоз

Други облици царински дозвољеног поступања са робом

Слободне зоне

Поновни извоз, уништење и уступање робе

II Редован поступак царињења робе

Подношење Јединствене царинске исправе и прописаних исправа

Пријем Јединствене царинске исправе

Преглед робе

Сврставање робе по Царинској тарифи

Утврђивање царинске основице

Царински дуг и обрачун увозних дажбина и такси

Обрачунавање и наплата царине

III Савремене тенденције и закључна разматрања

Савремене тенденције

Мисија и улога службе

Интеграција са ЕУ

IV Литература

Историјат царинске службе

    Царинска служба развијала се у складу са потребама и могућностима актуелних власти и режима, ширења и развоја трговинских односа у међународним оквирима, као и у зависности од укупних светских царинских трендова.

    У југословенској држави створеној после Првог светског рата 1. децембра 1918. године, због унутрашњих противуречности и криза на унутрашњем и међународном плану, као и због заоштравања међународних односа, царинска служба је била у доста подређеном положају и није имала потребан развој.

    После Другог светског рата, царински прописи, а првенствено царинска тарифа Југославије између два светска рата, нису одговарали интересима и потребама ратом порушене и уништене Југославије, мада су се у првом послератном периоду примењивала одређена правила Царинског закона претходне Југославије. У ствари, то је био Царински закон Краљевине Србије од 23. јануара 1899. године, са изменама и допунама из 1904. године. Сто се тиче номенклатуре за класификацију робе у царинским тарифама, у периоду пред Други светски рат примењивала се тзв. “Женевска номенклатура” и она се код нас користила и једно време и после Другог светског рата.

    Национални комитет ослобођења Југославије, Одклуком о организацији државно – финансијске управе од 30. децембра 1944. године, формирао је у оквиру Државног повереништва финансија Одељење царине са 4 одсека као унутрашњим организационим јединицама, царинарницама као првостепеним царинским органима и инспекторатима у седиштима појединих република, при чему се привремено обављање ових послова, са укупно 54 службеника, вршило у Одељењу царина још од 15. новембра 1944. године.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]